Autobiografija jednog štrebera (4)

zabeležio: mcuk

U oktobru 2004. mc_UK je umro od trovanja alkoholom. Marko Ž je, razočaran u život, okačio harmoniku o klin i posvetio se studiranju Građanskog vaspitanja, na privatnom fakultetu "Budi fin" u Čačku. Tako sam ostao sam sa svojim KURTZWALD-om. Taman kada sam pomislio da je moja muzička avantura završena, jednog decembarskog jutra, dok je kiša rominjala a tihi vetar nosio miris zime, sedeći na WC šolji, pala mi je na pamet ideja kako da se izvučem iz bezizlazne situacije. Odlučio sam da dam poslednju šansu starom prijatelju, Marku P. On je, po svom starom običaju, bio spreman da mi pomogne. Ubrzo mi je uredio informativni razgovor sa vlasnikom restorana "Đački rastanak" u najelitnijem delu Vršca, pored tamošnje gimnazije. Svirao sam solo nekoliko meseci, ali kako to nije bio naročito dobro plaćen posao, u aprilu 2005. sam prodao klavijature i odlučio da se pokajnički vratim svojim kolegama iz Rastibuđilizovanih Klejbezabli. Oni su, u međuvremenu, postali politička partija i na decembarskim izborima su, u koaliciji sa Partijom Prirodnog Zakona (PPZ), Narodnom Strankom Penzionera Deviznih Štediša (NSPDŠ), Partijom Srpskog Progresa (PSP), grupom građana "Zdravo da ste" iz Brusa, Ligom Opuštenih Korisnika GSP-a (LOKGSP), Kosmopolitskom Strankom Zemljoradnika (KSZ) i udruženjem "Srbski Obraz" osvojili ubedljivu parlamentarnu većinu.

Osećao sam se zbog toga kao peti Bitls. Pokucao sam na vrata novog premijera, Posejdona. Otvorila mi je njegova majka i rekla da on više ne stanuje sa njima (čitaj: roditeljima). Vulkan je bio ministar građevine, a svi ostali članovi udruženja postali su potpredsednici vlade. Tada sam shvatio koliku sam grešku napravio napuštajući Klejbezable. U koje god sam preduzeće otišao tražeći posao, svuda su me odbijali sa obrazloženjem da na žele da se zameraju "onima gore". Odjednom više ništa ne znači moja diploma i znanje i zato bih Vas zamolio da potpišete dole ovu peticiju za vanredne parlamentarne izbore.