За почетак, мораћу да се извиним свима који су очекивали да ће ово бити класичан спортски извештај. Од тога нема ништа због тога што је на овој спортској манифестацији било свега више него спорта.
У петак, 19.03.2004. укрстили су копља на терену за баскет све сами виртуози игре под обручем. Дошли су из свих крајева Панчева, како би овај спортски догађај био што спектакуларнији. Треба пре свега споменути да се збир година секстета асова који су наступили драматичном брзином приближава цифри 150. Овај податак засигурно улива поштовање и без сазнања о каквим се асовима ради. Такође је примећен тренд раста процента такмичара који користе оптичка помагала на 50%. Аутор ових редова, који је и сам био учесник овог несвакидашњег догађаја, неколико сати након завршетка осећа најстрашније болове у оба колена и не може се похвалити да једва чека јутро, с обзиром на упале мишића које га тек очекују.
За екипу „Лењивци“ (Лењивац, lat. Papio porcarius Bodd., животиња рекордер по томе што спава око 22 часа дневно, прим. аут.) наступили су: Иван Шица Јањић — бивши НБА скаут, Ивица Секулић Секула о коме већ понешто знате из првих глава његове биографије и Душан Нетмастер Живојнов — наш вољени Вебмајстор.
За екипу „Које смо ми будале, могли смо да одемо на пиво“ наступили су Жарко Жаре Регодић искусни НБА оперативац у последњих неколико сезона серијала НБА ЛAJB, Марко Чомбе Сомборац, легендарни високи пост у више десетина екипа са свих континената, и Мирослав Стаклена Колена Ћук, новинар и публициста.
Дуел ових екипа, које имају дугогодишње искуство у међусобним окршајима започео је, као и обично, ван терена. Наиме свега неколико дана/недеља уочи овог историјског догађаја, Чомбе је објавио прве редове Секулине биографије. Занимљиво је да Секула није ни знао за овај случај док ми то није саопштио извесни играч из противничке екипе Мир*слав Ћу*, непосредно пре почетка окршаја. Ово је, наравно испровоцирао Секулу који је током читавог меча више мислио на слатку освету, него на тактику коју је и овом приликом спремио Иван Шица Јањић.
Екипа „Лењиваца“ је искористила споро улажење у ритам Стаклених Колена (није могао да убоде печеног вола мачетом) и повела са 1:0 у партијама. У тим тренуцима истицао се прецизношћу само Нетмастер. Занимљиво је да се непријатна квалификација прецизног шутера, на основу данашњих партија, може приписати само овом лаганом центру.
Након овога, противничка екипа (не пада ми на памет да им поново исписујем име) узвратила је са две победе и преокренула резултат. У тим тренуцима могли смо да видимо потезе који потсећају на славне дане Стаклених Колена, када је играо за Металург из Запорожја (Украјина). Није требало пуно времена „Лењивцима“ да се врате у меч. Узвратили су са две победе и преокренули на 3:2. У тим тренуцима до изражаја је дошла тактичка надмоћ Шице који је сјајним комбинацијама разбио покретљиву зону противника. Наравно, спектакл не би био то што јесте да није дошло до реванша противника и коначног резултата 3:3 у партијама.
Након оваквог коначног исхода сви су били задовољни јер су припадници обе екипе били сигурни да су били убедљиво бољи од противника и да их само већим чини чињеница да су поклањали партије нејаким ривалима.
Наредни окршај ових или сличних екипа биће заказан по санацији повреда стечених овом приликом.
Повратак на приче