Dragi ispisnici,
Ne znam da li ste svesni, ali za ovih 10 godina koje su proletele, postali smo stariji za ukupno dva i po milenijuma! Neko bi rekao, šta je to naspram nekoliko milijardi godina koliko se smatra da univerzum postoji. Međutim, valja pogledati istini u oči: 250 (ili tako nešto) ljudi koji su maturirali u pančevačkoj gimnaziji te 1998. godine proživelo je za ovih 10 godina toliko uzbuđenja i stresova koliko jedan prosečan teksaški Joe ne bi proživeo za 3 istorije Vaseljene.
Znam, sada će neko reći, šta se ovaj mc_uk trpa u filozofske kontemplacije o svemiru i njegovim tajnama, kada je najnaučnofantastičnije nešto što je pročitao u životu "20000 milja pod morem", a pogledao na filmskoj traci (pre će biti CD-R-u) Seganov "Kosmos" sa holivudskom lezbo ikonom Jodie Foster. Hm, ovaj poslednji pasus zvuči kao izvučen iz uvodnika urednika CKM-a ili FHM-a (plaćeni oglas), ali, pravo da Vam kažem, nije to ni čudo. Život je živa stvar, to jest ništa u životu nije večno i neizmenjivo, pa tako potpadamo pod razne uticaje medija koji nam se u datom trenutku dopadaju (preplaćeni oglas). Takođe na naše živote i poglede značajno utiču i ljudi kojima smo okruženi. Problem nastaje kada počnu da vas okružuju razni znani i neznani ljudi sa kojima razmenjujete reči/pisma/slike/video_zapise putem raznih msn-ova, skype-ova, google talk-ova, facebook-ova, myspace-ova, torrent-a i slično. Ej, nije to nešto na šta smo evolutivno još uvek spremni!
Naši dedovi su pre samo 50 - 60 godina svakodnevno komunicirali sa najviše 10 ljudi (ne računam šalterske službenike i navijače) i to sa svakim od njih o vrlo profilisanim temama. Jedni su bili iz porodice, drugi sa posla, treći komšije i... to je to. Sa školskim drugovima koje nisu sretali na i oko posla i u komšiluku, jako su lako gubili kontakt.
Naravno, ne kažem da smo sada mi u kontaktu sa svim (realno ni sa 20%) školskih drugova, ali u 95% slučajeva možemo da nađemo način da kontaktiramo bilo koga od njih. Zato je u današnje vreme užasno lako organizovati 10 godina, a predpostavljam i 20 godina mature. već posle 25 i više godina, pitanje je ko je raspoložen da promoli svoju davno oćelavljenu glavu i svoj komično veliki stomak/sedaoni deo i pokaže se uvek na ogovaranje spremnim saborcima. Zamislite kako je organizacija 10/20/30 godina mature izgledala pre samo 15 godina, pre interneta, mobilnih, a bogami u pojedinim slučajevima i fixnih telefona.
Mnogo sam se raspisao, pa sam skrenuo sa teme. Vratio bih se evolutivnoj neprilagođenosti današnjeg čoveka nagomilanim informacijama kojima je svakodnevno izložen. Nije realno očekivati da možemo odžati mentalno zdravlje koje smo nekada (barem neki od nas) imali. Neminovno je svođenje kontakata na avatare i smajliće, jer nemamo teoretske šanse da svakome ko nas se "seti" kada pošalje masovno pismo (na 50+ adresa). Znam, rećićete da nije baš sve tako crno i da se sa istim onim ljudima sa kojima su naši preci svakodnevno komunicirali uživo, viđamo i mi. Trt Milojka! Bilo bi to tako kada svi oni (ne računam stariju populaciju porodičnog tipa) ne bi imali profil(e) na raznim serverima, na kojima možemo da im proverimo status sa vremena na vreme, pa da ih ispreslišavamo u živom kontaktu da li će sve raportirati. Tako se može, recimo, desiti da na nešijem "profilu" vidite fotografiju sa nalepljenim datumom na kojem možete ustvrditi nečiju lokaciju u problematičnom trenutku.
Auuuu, sad tek vidim koliko sam se raspisao, s obzirom da nisam imao ama baš nikakvu predstavu o čemu ću pisati na temu proslave godišnjice mature. To sam skontao tek kada sam podigao pogled na naslov. Šta je, tu je, godine su učinile svoje, holesterol nive više onako pouzdan kao nekad, šećer poskakuje kao nekad Kolin Džekson na 110m hurdles, a kilaža raste bez asimptote. Dobro je, mc_uk-če, dosta je bilo kontempliranja za danas, treba završiti po nešto i za firmu, jerbo ISEL je (još uvek, koliko-toliko) neprofitna organizacija, a od nečega valja i živeti.
Vidimo se 08/06/01 (yy/mm/dd) kod Ace na ranču!!!
Povratak na priče