U martu 1998. godine, Darko postaje član Al Kaide. Njegov zadatak bila je
infiltracija na Mašinski fakultet u Beogradu. Ovaj svoj zadatak je shvatio
toliko ozbiljno da je sa sobom povukao i znamenite ličnosti kao što su
Nikola A, Bojin R, Marko Ž. i Željko S.

    U tim danima nastala je i njegova prva zbirka ukrštenih reči slobodne
forme nazvana "Ako želiš na Mašinski fakultet, siđi na 'Vukovom spomeniku',
a ne na 'Karađorđevom parku'".

    Ipak, nakon uspešnog polaganja prijemnog ispita i tromesečnog letnjeg
raspusta obeleženog sa ličnim rekordom od 6 piva dnevno, došli su dani koje
je obeležavalo veliko mučenje. Svakodnevno putovanje od rodnog Pančeva do
Beograda stvaralo je kod njega veliku količinu besa. Na sreću, ovaj bes je
uspeo da kanališe u umetničku kreativnost. Od novembra 1998. do marta 1999.
on objavljuje čak 17 romana među kojima su najznačajniji bili "Koliko čovek
zaista može da smrdi", "Za doručak jedem isključivo beli luk", "Korak do
samoubistva" (koji je preveden i na hrvatski jezik kao "Stepenik ka
samoubojstvu"), "Šta sve možete naučiti u vozu o sportskoj prognozi", "Ima
mesta još za dvoje", kao i "Pomeri se ka sredini vagona, ti smrdljivi
skote", za koji je samog sebe nagradio ordenom Darka prvog stepena i
diplomatskim pasošem Darkonije, koji mu je omogućavao da se slobodno kreće
kroz sve prostorije svoga stana, u periodu od 7 do 15 časova. 
    
    Sve je teklo idealnim tokom (ne po Darka, već njegovu umetnost), dok
nije saznao da je student iste obrazovne ustanove postao Ivan J, u daljem
tekstu samo Ivan.
    
    Naime, Ivan je stanovao dovoljno blizu da njegov dom postane i Darkov dom.


    nastaviće se ...