Autobiografija jednog štrebera (1)

zabeležio: mcuk

Za ovu priču nije važno moje pravo ime. Od osnovnih podataka bitno je da znate da sam rođen u Beogradu, država Srbija, a nakon uspešno završene osnovne škole, upisao sam i završio Gimnaziju "Uroš Predić - Preda".

Ono što je iz toga perioda značajno staje u jednu rečenicu: U to vreme sam važio za dvojnika Dejana Cukića, te sam bio jedan od dvojnika muzičara u svom odeljenju uz dvojnike Dizi Gilespija, Momčila Bajagića, Pola Mekartnija i Dragane Mirković.

Moja priča zapravo počinje nakon upisivanja studija Građevine na BU (ovo nije pokušaj da vas uplašim već skraćenica za Beogradski Univerzitet).

Odmah sam primetio da nisam kao većina kolega sa fakulteta, koji su ubrzo shvatili sve prednosti studiranja u smislu određivanja sopstvenog rasporeda predavanja (čitaj: odsustvo predavanja u radnoj nedelji).

Ubrzo sam upoznao nekolicinu kolega koji su u potpunosti izmenili moj dotadašnji način razmišljanja. Ni njihova prava imena nisu važna. Odabrali smo koncenzusom svoja nova imena. Oni su bili (no particular order) Pluton, Herkul, Afrodita, Dionis, Atina, Posejdon, Vulkan. Osmi član oktagona bio sam ja, HAGIN.

Da se ne bih mnogo zadržavao objašnjavajući zašto su svi imali imena iz Rimske i Grčke Mitologije a ja ne, rećiću samo ovo: bila je to Božja volja.

Posejdon je kao najstariji član izabran za prvog predsednika našeg esnafa, s tim što se predsednik menjao posle svakog ispitnog roka (ne računajući vantedne rokove na koje mi, po dogovoru, nismo izlazili). Napomenuću još da sam ja na red došao poslednji, kao najmlađi (ovo prokletstvo me je pratilo tokom čitavog školovanja izuzev gimnazije u kojoj je bila izvesna Marijana D nešto mlađa od mene).

Pravila oktagona su veoma jasna i stroga. Prvog dana po završetku ispitnog roka u 12 časova se sakupljamo u čitaonici našeg fakulteta (jer smo pri tom jedini sa našeg faxa, pa nas izgubljeni studenti ETF-a ne mogu prisluškivati) da bismo odredili cilj sledećeg ispitnog roka. Zadatak se sastoji iz obaveznog i slobodnog dela: Obavezni deo se ne dogovara, već se uvek zna unapred - svi ispiti na koje student ima pravo da izađe; slobodni deo se dogovara tj. za koliko ćemo ispita pisati molbu da polažemo unapred.

Ovaj žestok tempo rada me je koštao najvažnije sporedne stvari u mome životu: mesta selektora fudbalske ekipe "Neradnici pikaju lopte". Toliko dugo sam mogao da ugnjetavam ljude, pozivajući fudbalere po mom fudbalskom ukusu, najčešće sa prefiksom "6" u svome dosijeu.

Ovo me, međutim nije sprečilo da se bavim fudbalom. Čim sam se doselio u prestonicu oformio sam ekipu od muških članova oktagona (Atina i Afrodita su u vreme fudbalskih treninga prodavale kopije naših urednih svezaka kao skripte).

Razume se, igrali smo 5+1, s tim što sam, verovatno isfrustriran razlikom u uzrastu, odredio Posejdona za golmana, iako nije imao talenta za to (čitaj: potrebnu dozu samodestruktivnosti čiju je definiciju dao nekoliko godina ranije Miloš M, moj kolega koji nije bio speman da nam se pridruži u esnaf). Kako ovo nije fudbalska priča, neću se zadržavati na rezultatima naše ekipe protiv sličnih udruženja sa PMF-a, ETF-a ili FON-a.

Povremeno sam iz svog rodnog grada dobijao signale o tome kako sam se otuđio od "starog društva, pa čak i onog iz *estice". Ovo, naravno, nije bilo na mestu, jer sam ja bio na misiji koja nije smela da se prekida. Vreme je prolazilo i mi smo završili fakultet. Po pređašnjem dogovoru nismo ostali da radimo na fakultetu ...

naravno, nastaviće se...