Autobiografija jednog štrebera (3)

zabeležio: mcuk

U oktobru 2003. godine, odlučio sam da zamrznem svoje funkcije u urduženju, koje je nekoliko dana pre toga dobilo definitivni naziv Rastibuđilizovane Klejbezable, što je bila činjenica preko koje ja nisam mogao da pređem. Kako nisu želeli da mi plate autorska prava (navodno izraz nije moje kreativnosti delo), preneo sam svoju funkciju Savetika za maltere na svoga dotadašnjeg zamenika, Dionisa.

Moj novi početak bio je obeležen slušanjem muzike koju do tada nisam slušao, a koju mi je preporučio moj dugogodišnji prijatelj Milan P (u daljem eventualnom pominjanju samo Pa Rip). Po prvi put sam bio na koncertu Sinana Sakića 4. januara 2004. u Beogradskoj Areni. Bio sam među 25000 srećnika koji su došli do karte po urnebesno visokoj ceni kod tapkaroša. Taj spektakl bio je dovoljan da se u meni nešto prelomi. Odlučio sam da počnem da učim da sviram URBAN FOLK (ukoliko pokušate da, pomoću Vujaklijinog leksikona, utvrdite značenje ovog termina, iznenadićete se šta on označava).

Moj prvi mentor bio je iskusni, ali u alkohol ogrezli, muzičar mc_UK (mc nije vezano za RAP muziku). Morao sam da se obratim njemu, budući da nisam imao puno sredstava nakon kupovine klavijature dugmetare marke KURTZWALD [www.nasty_names.com/kurtzwald]. Za njegov čas bilo je dovoljno da mu donesem kilo rakije (poreklo alkohola u njoj nije bilo važno). mc_UK me je uputio u svet složenih harmonskih struktura palestinske, afganistanske, egipatske i grčke muzike. Rekao mi je: "Sine, kada budeš savladao ove šeme, neće biti pesme sa novog albuma KONTRABANDE ili Željka Samardžića, koju ti nećeš znati da sviraš."

U početku sam gostovao na tezgama svoga mentora (Santa Lucia, Knez, Sport, Prosvetarac, Sneško, Svilen konac, Patka, Volar, Evropa, Coupe, Kremenović). Kako je, u jednom trenutku mc_UK primetio da ga oboista iz ekipe potkrada, on je rešio da raspusti ansambl i započeo rad novog tria, zajedno sa mnom i talentovanim harmonikašem Markom Ž.

Prvih mesec dana smo radili nove pesme sa novim članom ekipe, koji je sav novac od trgovine kompjuterima uložio u kupovinu GUERRINI SUPERIOR II harmonike, koju je do tada svirao jedan ugledni beogradski harmonikaš, čije ime ću ovde, iz bezbednosnih razloga, izostaviti.

Kako je mc_UK imao snažne kontakte u zemljama Evropske Unije, ubrzo smo pronašli tezgu kod Bate Pežoa u njegovoj diskoteci Srpska truba u Gelzenkirhenu. Odsvirali smo nekoliko tezgi, što je bilo dovoljno da se pročuje o nama u čitavoj Nemačkoj. Već u junu 2004. po prvi put sma pratio jednu pevačku veličinu, kao što je Boban Zdravković (sigurno se sećate: "Od početka, pa do kraja varala me jedna Maja"). Toliko nam je dobro išlo tih dana, da je mc_UK, recimo, kupio sebi bas sa 6 umesto starog sa 5 žica, dok smo Marko Ž i ja štekali pare za crne dane. A crni dani su brzo došli ....

NASTAVIĆE SE...