Veliki pohodi Ivana Mirotočivog
u svetu koji ga ne zaslužuje

    Svako ko opisuje svoj život u formi knjige, na svom putu ima tri problema. Prvi je kako da započne svaku pojedinačnu glavu, drugi je kako da je nastavi, a treći kako da je završi. Ovaj prvi problem u ovoj glavi, i u svakoj od narednih ću rešavati jednom porukom.

    "Neka je proklet svako ko čita ove reči" je poruka za ovu glavu. Ovo je bila parafraza jedne od prvih velikih misli koje su mi padale na um u hibernaciji. U originalu ona je zvučala: "Neka je proklet svako ko usne pomeri kako bi mi se obratio".

    Velika ljubomora je obuzela sve oko mene zbog mojeg naglašenog Zen-a. Kroz moj čitav boravak u pančevačkoj "Gimnaziji" [gimnazija je izraz koji je bitno promenio svoje značenje tokom proteklih dvadesetak godina jer je nekada ovaj termin označavao "Elitna škola širokih mogućnosti, idealna priprema za buduće akademske građane" a danas se u rečniku iz 2001. može pronaći definicija 'škola četvrtog stepena (kvaliteta) koja ne ostvaruje nikakvo usmerenje, koje bi zahtevalo nekakvo obrazovanje; idealno mesto za drušenje i trošenje četiri godine mladalačkog života bez velikih stresova i sa zagarantovanim vrlodobrim uspehom] osećala se velika razlika između mene i njih (ljudi - prim. aut.).

    Otprilike, ja sam bio u 2200. godini, dok su ljudi oko mene bili otprilike u XVI veku po hrišćanskom kalendaru.

    Svestan zaostalosti sredine, rešio sam da nešto učinim po tom pitanju. Korak po korak, usporavao sam dela i smanjivao ambicije ljudi oko sebe. Ovo ću ilustrovati na nekoliko primera:

Osoba koju ću, radi anonimnosti nazvati Miroslav Ć. , ne, bolje će biti M. Ćuk, bila je ambiciozni budući student više politehničke škole u Svilajncu. Čitave tri godine se naporno spremao da položi užasno teški prijemni ispit za ovu elitnu ustanovu, a potom je, iznenada, odustao i pošao linijom manjeg otpora, upisujuci "ETF" u Beogradu, koji će mu, ako jednog dana završi ovu školu doneti titulu "Osvedočeni dovitljivac Minjarstva" (definicija: "Hrvatski Naučni Leksikon").

Ime sledeće osobe držim u tajnosti, ali da Vam zagolicam maštu ime mu se rimuje sa Nedrag, nadimak sa Leđa, a prezime sa Kerić. Daću vam još i inicijale imena, nadimka i prezimena: P P P. Njegova priča je posebna.

Godinama uspešni sportista, igrao košarku na pozicijama 1 u 2 (za neupućene "Spravljač napadačkih akcija" i "odbrambeni igrač šuterskih predispozicija " - definicije iz knjige "Hrvatski Sportski Ljetopis") u jednom trenutku naglo prekida sa treniranjem, prelazi na fizički manje zahtevne aktivnosti i završava u istoj (mentalnoj) ustanovi kao i prethodni primerak.

Ovoj ličnosti neću kriti identitet jer ga policija vrlo dobro zna. Zove se Sadir Alamin Salam U'Alah. Po zanimanju je stanar državnog zatvora JFK u Illinois-u. Bio je ambiciozni fundamentalista (upoznali smo se na jednoj žurci na "Tesli") dok, nakon što je ubio oca Majkla Džordana se nije povukao u sebe (i u zatvor) i potpuno smirio.

Primer 4/5. itd. možete naći u mojim memoarima (adresu objavljujem u sledećoj glavi).

    Problem završetka ove glave rešiću jednostavno: upotrebom simbola "."