Redakcija "Corriere della Sport"
Trg Neznanog Junaka BB
Rim, Italija

Za gospodina Vuju Damirovića

    Najpre primite veliki sportski pozdrav s moje strane i od strane moje porodice, koja Vas poštuje i ceni od kako smo dobili televiziju u našem selu.

    Razlog moga pisma, međutim nije vesele prirode. Vi dobro znate da ste na ovogodišnjoj dodeli priznanja za sportska dostignuća vašeg lista napravili jednu veliku nepravdu.

    Vi ste veoma puno doprineli mojoj igračkoj afirmaciji jer, da nije bilo Vas, milanski Inter nikada ne bi čuo za čudo iz Vlasotinca i ne bi pojačao svoje redove "najboljim živim štoperom sveta", kako ste me sami nazvali.

    Takođe, da nije bilo Vas, ja ne bih došao ni do reprezentacije svoje zemlje, već bih večito tavorio u mome "Trudbeniku" iz Bele Palanke.

    Vaš nesumljivi doprinos je postojao i u mojem osvajanju četiri uzastopne "Zlatne Lopte" Frans fudbala, u kome ste lobirali u moju korist itd.

    Sve ovo Vam ne daje za pravo da činite ono što činite danas. Za fubalera godine u Srbiji Vi ste izabrali (nemojte mi se samo pravdati da je to izbor redakcije) moga sina Tolimira, koji, iako je postigao ove sezone najmanje autogolova u svojoj karijeri, nikako ne može da se svrsta ni u red prvih 10.000 fudbalera u Srbiji i to sa fudbalom kakav se danas igra.

    Njemu je, kao što dobro znate, samo osamnaest godina i maturant je u srednjoj kozarskoj školi na Paliluli. Taman smo njegova majka i ja uspeli da ga ubedimo da završi tu školu i postane svoj čovek, kad je, kao grob iz vedra neba osvanuo naslov u vašim novinama: "Čudo prirode pokazuje da iver ne pada daleko od klade" i sve je propalo.

    Ne samo da je napustio školu, već je počeo i da razmišlja o silnim milionima dolara koji ga čekaju u inostranstvu. A taman sam mu, preko veze, sredio da se dogodine zaposli kod svoga ujaka u Grockoj i sada od svega toga nema ništa.

    Vi dobro znate da se u moje vreme igralo skoro amaterski i da se ja nisam obogatio od jurenja lopte, te nisam mogao da obezbedim svojoj deci da uludo jure loptu, a da ih ja izdržavam do kraja života.

    Zbog svega gore navedenog, ja Vas kao bivši sportista bivšeg sportistu molim da objavite demanti onog vašeg članka, spustite moga sina na zemlju objašnjenjem da je u pitanju greška u podacima i objavite da je stvarni igrač godine u Srbiji Milan Pogarčević iz "Mladog Proletera" iz Barajeva, koji je ove sezone postigao 24 gola na 12 utakmica svoga kluba u kupu Jugoslavije, koji je ovaj nižerazredni klub nadmoćno osvojio.

    PS: Ćerka mi je počela da trenira košarku iako sam joj rekao da, pošto ima 23 godine, više neće rasti i da će ostati na 140cm, što joj neće biti dovoljno da je prime u neki profesionalni klub.