[Izbor Svetske Elektronske Literature] |
From: mcuk To: marvin Subject: [ISEL] ispovest Date: Tue, 26 Feb 2002 11:33:01 +0100 X-Mailer: Microsoft Outlook Express 4.72.311O.1 ISPOVEST
Zovem se Milidrag. Po zanimanju sam cigan.
Nisam pogrešno rekao, cigan znači muzičar za
veselja. Promenio sam mnogo zanimanja dok nisam dostigao potrebnu
veštinu da se bavim ovim poslom. Radio sam, recimo, kao
samostalni referent za nošenje džakova u Luci Dunav,
kao stariji referent za nanošenje tečnosti na
staklene površine u Gradskoj čistoći itd.
Harmoniku sam počeo da sviram sa
sedam godina. Tada sam jako želeo da sviram gitaru i otac
mi je ispunio želju za rođendan. Kupio mi je gitaru
dugmetaru. Ja sam, naravno, naseo u postao budući
harmonikaš. Godinama sam naporno slušao radio
"Dženeriku", sa "Weltmeister"-om u krilu.
Skidao sam jednu po jednu pesmu. Milanče
Radosavljević, Era Ojdanić, Sejo Pitić, Muharem
Serbezovski, Braća Bajić, Bora Drljača,
Hašim Hučuk Hoki bili su na vrhuncu slave i, kao
takvi, obavezna literatura za svakog cigana.
Danju sam radio, predveče slušao
radio, a noću vežbao, godinama tako, dok nisam
sazreo i postao pravi cigan.
U međuvremenu su se pojavile i
Šemsa, Šikica, Likana, Baja, Šeki, Hasan, Sinan,
Riki, Ipče, Jašar, Indira, Grom, Mister Jon, Cane
Jaguar i mnogi, mnogi drugi. Sve sam njih imao u prstima.
U jednom trenutku sam primetio da mogu da,
zajedno sa svojom ekipom, sviram isključivo svadbe i
krštenja preko 200 ljudi. To je celodnevni posao, koji se
najviše isplati i kod koga Vam se najviše stvari
može desiti.
Često smo svirali radio. To je
zadovoljstvo od 500 DEM (€250, prim. webm.), kada orkestar poleže ispod stola,
sto se pokrije dugažkim stolnjakom i svira radio.
U mome selu postoji običaj da muzika
dođe čisto obrijana na svadbu. Kada se to ne desi,
stari svat uzima prvu tortu, skida sa nje šlag, nanosi ga na
lice neodgovornog muzičara i brije ga nožem iz
servisa (to su oni veoma lepi i veoma tupi) sve dok ga ne obrije
kako valja.
Ipak, nije sve tako bajno pod šatorom.
U našem narodu postoji verovanje da se muzika često
penje na drvo. Za trideset godina moga rada, nikada me nisu peli
na drvo. Uvek su me peli na krov kuće, da držim
štap sa jabukom na vrhu, u koju se pucalo iz tandžare.
Na kraju, ne bih hteo da se protumači pogršno. Muzikom
se bavim čisto iz ljubavi, i to ljubavi prema novcu.
Povratak na priče |