[Izbor Svetske Elektronske Literature]

From: mcuk
To: marvin
Subject: [ISEL] ispovest
Date: Tue, 26 Feb 2002 11:33:01 +0100
X-Mailer: Microsoft Outlook Express 4.72.311O.1

ISPOVEST

Zovem se Milidrag. Po zanimanju sam cigan. Nisam pogrešno rekao, cigan znači muzičar za veselja. Promenio sam mnogo zanimanja dok nisam dostigao potrebnu veštinu da se bavim ovim poslom. Radio sam, recimo, kao samostalni referent za nošenje džakova u Luci Dunav, kao stariji referent za nanošenje tečnosti na staklene površine u Gradskoj čistoći itd.

Harmoniku sam počeo da sviram sa sedam godina. Tada sam jako želeo da sviram gitaru i otac mi je ispunio želju za rođendan. Kupio mi je gitaru dugmetaru. Ja sam, naravno, naseo u postao budući harmonikaš. Godinama sam naporno slušao radio "Dženeriku", sa "Weltmeister"-om u krilu. Skidao sam jednu po jednu pesmu. Milanče Radosavljević, Era Ojdanić, Sejo Pitić, Muharem Serbezovski, Braća Bajić, Bora Drljača, Hašim Hučuk Hoki bili su na vrhuncu slave i, kao takvi, obavezna literatura za svakog cigana.

Danju sam radio, predveče slušao radio, a noću vežbao, godinama tako, dok nisam sazreo i postao pravi cigan.

U međuvremenu su se pojavile i Šemsa, Šikica, Likana, Baja, Šeki, Hasan, Sinan, Riki, Ipče, Jašar, Indira, Grom, Mister Jon, Cane Jaguar i mnogi, mnogi drugi. Sve sam njih imao u prstima.

U jednom trenutku sam primetio da mogu da, zajedno sa svojom ekipom, sviram isključivo svadbe i krštenja preko 200 ljudi. To je celodnevni posao, koji se najviše isplati i kod koga Vam se najviše stvari može desiti.

Često smo svirali radio. To je zadovoljstvo od 500 DEM (€250, prim. webm.), kada orkestar poleže ispod stola, sto se pokrije dugažkim stolnjakom i svira radio.

U mome selu postoji običaj da muzika dođe čisto obrijana na svadbu. Kada se to ne desi, stari svat uzima prvu tortu, skida sa nje šlag, nanosi ga na lice neodgovornog muzičara i brije ga nožem iz servisa (to su oni veoma lepi i veoma tupi) sve dok ga ne obrije kako valja.

Ipak, nije sve tako bajno pod šatorom. U našem narodu postoji verovanje da se muzika često penje na drvo. Za trideset godina moga rada, nikada me nisu peli na drvo. Uvek su me peli na krov kuće, da držim štap sa jabukom na vrhu, u koju se pucalo iz tandžare.

Na kraju, ne bih hteo da se protumači pogršno. Muzikom se bavim čisto iz ljubavi, i to ljubavi prema novcu.

 

Povratak na priče